Šta predstavlja aktivizam?

Angažovanje građana je ključ funkcionisanja demokratije, srž bez koje demokratija ne može da postoji. Građani su aktivni i onda kada glasaju na izborima, ali i između izbora, kada svojim peticijama, građanskim inicijativama, zborovima u svojim mesnim zajednicama, utiču na to koje i kakve odluke će izabrani predstavnici doneti u konkretnom slučaju i po nekom konkretnom pitanju.

Dakle, građani uvek imaju mogućnost javnog zagovaranja, mogućnost da donosioce odluka, odnosno svoje izabrane predstavnike, usmere kako bi budžet koji im je na raspolaganju iskoristili na ono što je građanima najpotrebnije.

Okupljanje građana oko zajedničkog problema, međusobno informisanje i diskusija u pravcu pronalaženja mogućeg rešenja je korak ka delotvornijem uticanju na rad lokalne samouprave, i vid aktivističkog delovanja. Važno je da građani kao nosioci suverenosti budu svesni mogućnosti delovanja na unapređenju života u zajednici, koje imaju.

Ko su aktivisti i aktivistkinje?

Oni koji pokazuju brigu za svoju zajednicu i želju da stvore bolju budućnost za sebe, svoju porodicu, svoje komšije. Oni koji složno preduzimaju akcije u cilju unapređenja zajedničkog života i rešavanja zajedničkih problema. Oni koji su aktivni u društvenim procesima i procesima donošenja političkih odluka. Oni koji šire svest i upoznaju građane sa njihovim pravima i mogućnostima njihovog delovanja u društvu. – Svi oni su aktivisti i aktivistkinje 

Kao pojedinci sami ne bi puno uspeli, pa je neophodno da se građani udružuju sa svojim sugrađanima i sugrađankama. Tako su im mogućnosti delovanja veće jer raspolažu sa više resursa. 

Zašto nam je aktivizam potreban? Zašto je važan za demokratiju?

Demokratija je vladavina naroda. Ovo kratka, etimološka definicija, koja nam je svima poznata i ukazuje na suštinu demokratije kao oblika vladavine. Već iz nje je jasno da je za demokratiju neophodno da se građani uključe u procese političkog odlučivanja.

Sve odluke koje donose izabrani predstavnici na svim nivoima vlasti, tiču se građana – nekada manje, a nekada više. Građani sami najbolje znaju kako neki problem utiče na njih i kakvo rešavanje bi najviše doprinelo kvalitetu njihovog života, zato odlučivanje ne bi trebalo potpuno da prepuste svojim predstavnicima.

Pored toga, kada donosioci odluka ne vide problem, a građani ga vide, na građanima je da se aktiviraju i naprave prvi korak ka njegovom rešavanju. S druge strane, osim što sprovode određenu politiku, na vlastima je da i u međuizbornom periodu osluškuju potrebe građana, da saslušaju građane i uvaže njihove predloge za unapređenje kvaliteta života. 

Građani se bore da njihov i život njihovih sugrađana bude bolji, a paralelno sa tim poboljšavaju rad lokalne samouprave jer ona time usmerava svoje resurse ka onome što je zaista potrebno građanima. U ovome se ogleda partnerski odnos građana i lokalne samouprave koji odlikuje demokratska društva.