Učešće građana podrazumeva njihovu participaciju u procesu formulisanja, usvajanja i sprovođenja javne politike. Poslednjih decenija povećanje učešća građana u ovim procesima smatra se osnovom razvoja lokalnih zajednica u Evropi.
Debata vezana za učešće građana u lokalnom javnom životu polazi od jednostavne istine – participacija građana čini demokratiju onim što ona u suštini treba da bude, čini je vladavinom građana. Građanska ili narodna inicijativa predstavlja drugi po značaju oblik učešća građana u odlučivanju o javnim poslovima ,,drugi stub neposredne demokratije” (prvi je referendum).
U cilju podsticanja građana da daju svoje predloge i usmere organe uprave na rešavanje nekih za njih gorućih pitanja, zakonom je utvrđeno da je 5% građana sa biračkim pravom dovoljno za pokretanje građanske inicijative, kako ovaj mehanizam neposredne demokratije ne bi zavisio od volje bilo kog pojedinca.
Skupština opštine ili grada je nadložna da održi raspravu i dostavi obrazložen odgovor o građanskoj inicijativi u roku od 60 dana od dana podnošenja inicijative. lzmenama Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da 100 građana sa biračkim pravom može dati predlog nadležnom odboru skupštine opštine za sprovođenje javne rasprave.
lako ova mera ne obavezuje organe lokalne samouprave na delovanje, veoma je značajno da građani imaju mogućnost da ukažu na problem ili potrebu. Zbog toga lokalne samouprave treba da podstaknu građane da im se obrate kroz ovaj mehanizam.
Lokalne inicijative predstavljaju najefikasnije sredstvo za postizanje pozitivnih promena u našem ambijentu, njihovo pokretanje neophodno je kako bismo mi građani zaista živeli u uslovima koji su istinski odraz naših potreba.
Autorka teksta: Katarina Bogićević