U prošlom tekstu (PROČITAJ OVDE) smo objasnili zašto „lažna vest” nije sjajan termin, a sada ćemo vas upoznati sa tri termina koja se smatraju tačnijim od pojma „lažna vest“. U pitanju su misinformacije (misinformation), dezinformacije (disinformation) ili malinformacije (malinformation). Možda zvuči nepotrebno uvoditi tripojma umesto jednog, a i prevod na srpski je malo rogobatan – ali je važno da ova tri oblika ipak razlikujemo jer motivi iza svakog od njih u mnogome drugačiji.
Kada govorimo o misinformacijama, u pitanju su potpuno izmišljene vesti koje su uglavnom satirične i za
cilj imaju da kroz humor skrenu pažnju na neke društvene probleme. Ove vesti nisu maliciozne, niti sa
ciljem da bilo kome nanesu štetu – njihov motiv je zapravo pozitivan. Primer ovakve vrste informacija je
satirični portal Njuz net.
Dezinformacije i malinformacije se razlikuju po tome što su napravljene sa jasnim ciljem da
manipulišu.
Dezinformacije su netačne informacije koje se koriste da zbune, ili manipulišu javnim mnjenjem u cilju
ostvarivanja određene koristi za određenu grupu ili pojedinca – politički poeni, društveni uticaj, lobiranje
i slično. Dezinformacije mogu biti neposredne (potpuno izmišljena laž) ili posredne (prikrivanje
proverenih činjenica, zataškavanje istine ili impliciranje pogrešnih zaključaka). Česti primeri su teorije
zavere ili pseudonauka, kao i pogrešna interpretacija tačnih informacija i izvrtanje konteksta. Često se
koriste u cilju opravdavanja seksizma, rasizma, homofobije, transfobije, ksenofobije i slično.
Malinformacije su određene informacije koje su bazirane na istini, ali se koriste sa namerom da nekome
nanesu štetu – pojedincu, organizaciji ili celoj državi. U pitanju su maliciozne informacije. Neki od
primera su fišing (slanje poruka sa ciljem prevare – kao što je otkrivanje nekih osetljivih informacija kao
što su lični podaci, brojevi računa i slično), doksing (prikupljanje podataka o drugoj osobi i njihovo
objavljivanje sa namerom da osobu prikaže u negativnom svetlu ili je ponizi), ili recimo osvetnička
pornografija.
Ono što je važno za ova tri tipa informacija jeste da njihov cilj nije ono što je cilj klasičnih izmišljenih
informacija – klikovi, uticaj i monetizacija, već je njihov cilj direktno nanošenje štete i postizanje
određenih društvenih ciljeva. Zato su one maliciozne, dok na primer neki klasični oblici – kao što je
klikbejt ne moraju nužno da budu.
Klikbejt je svakako negativna pojava, ali ne mora uvek biti štetna ili maliciozna. Klikbejt je kreiranje
sadržaja sa ciljem da navede korisnika na interakciju – da klikne, reaguje ili komentariše. Klikbejt ima za
cilj da nas izmanipuliše u cilju monetizacije – ali ne uvek i da nam pruži lažne informacije. Čest je slučaj u
našem novinarstvu da naslov, ili prateća fotografija budu „senzacionalni” – a da onda sam tekst bude
potpuno pristojan. Naravno, to ne znači da je klikbejt uvek bezazlen. U slučajevima kada naslov i
fotografije nisu povezane sa člankom ili kada se u tekstu u cilju senzacije koriste činjenični ili istraživački
podaci izvučeni iz konteksta ili sa ciljem pravljenja lažnih veza (npr. rast broja obolelih od polno
prenosivih bolesti u nekoj populaciji) – onda taj sadržaj može biti jednako štetan kao i svaka druga
dezinformacija.