Piše: Aleksandar Mijailović (EDYN mreža)
„Umetnica mora biti zdrava. Biti zdrava, biti zdrava. Biti zdrava, bit-bit-bit-biti zdrava“.
Da nam je neko pričao pre par meseci da ćemo na Evroviziju poslati pesmu o pranju ruku, niko nam ne bi verovao. A ne bi baš bilo ni tačno, jer „In corpore sano“ nije pesma o ličnoj higijeni, nego kritika odnosa sistema zdravstvenog osiguranja prema umetnicima.
Umetnica mora biti zdrava, jer ako bude bolesna „nema zdravstvenu knjižicu“, odnosno sistem je ne prepoznaje kao člana društva koji zaslužuje zdravstvenu zaštitu, „Umetnica je nevidljiva“.
Da li nam se zato pesma toliko svidela? Zato što je društveno angažovana? Možda. A možda samo želimo da znamo koja li je tajna zdrave kose Megan Markl (?).
I baš kao što umetnica mora biti zdrava, preduzetnica ne sme biti mama, jer ako bude mama biće joj plaćeno samo 50% od iznosa za porodiljsko odsustvo, neće joj biti plaćeni doprinosi za taj period, nema pravo na odsustvo u trajanju od dve godine za rođeno treće dete, i tako dalje. Drugim rečima, sistem osiguranja naše zemlje preduzetnice ne prepoznaje kao zaposlene žene, pa ih na izvestan način diskriminiše u ostvarivanju prava iz osiguranja.
Da li se ovo može promeniti? Naravno da može, u toku je kampanja „I preduzetnice su mame“ koja ima izgleda da uspe.
Nažalost, kada pričamo o promenama u društvu, polazište moje generacije (milenijalaca) a i ove naredne (zumera) je da se ništa ne može promeniti. Ko god bude vlast, sve ostaje isto. A nas politika uglavnom ne zanima, jer smatramo da nas se ne dotiče, i da je naš uticaj na politiku praktično nepostojeći.
Oba smatranja su pogrešna.
Politika jeste to ko će upravljati zemljom i donositi važne spoljnopolitičke odluke, ali politika je isto tako i da li će umetnica imati zdravstvenu knjižicu, kakav sadržaj se prikazuje na televiziji, ili koliko košta litar benzina.
U bilo kojoj zajednici moraju da postoje nekakva pravila po kojima se ljudi ponašaju. Ljude koji donose ta pravila zovemo političarima, a politika je onda način uređenja neke zajednice. To dalje znači da političke odluke određuju svaki aspekt naših života.
Da, politika nas se dotiče svakodnevno, a naš je izbor da li ćemo biti društveno angažovani, ili ćemo pustiti da drugi donose odluke o nama umesto nas.
Ali koliki naš uticaj može biti na odluke koje se donose? Zapravo prilično veliki, na primer u zavisnosti da li je na vlasti stranka koja je bliža Rusiji ili koja je bliža zapadu, zavisi i naš stav prema aktuelnom ratu u Ukrajini, a to može dalje do dovede do različitih spoljnopolitičkih efekata prema našoj zemlji.
Isto tako zavisi i kolika će biti izdvajanja za sistem zdravstvenog osiguranja, odnos prema medijima, mladima, kulturi, tehnologije i industrije u koje ćemo ulagati, kao i sve ostalo što čini jednu zajednicu. Teza da su „svi isti“ demonstrativno nije tačna. Sve stranke imaju određene stavove prema svim bitnim pitanjima (a naročito kako treba trošiti novac), a prioriteti nisu isti.
Svakog dana se donose nekakve odluke koje imaju realne posledice po živote svih nas. Neke od tih odluka su izuzetno značajne i tiču se celog društva, dok su neke manje značajne i tiču se manje grupe ljudi, ili čak pojedinaca.
Zbog toga je jako bitno da mi donesemo odluku ko donosi odluke u naše ime.
Tekst je nastao u saradnji portala ZOOMER.RS sa EDYN mrežom u Srbiji.
Naslovna fotografija: Mondo