Šta biramo kada biramo narodne poslanike

Zarad efikasnijeg odlučivanja, moderne velike države uvele su sistem predstavničke vlasti po kome građani i građanke na izborima odlučuju ko će dalje donositi odluke u opštem interesu zajednice. Sa idejom da se uspostave kontrola i ravnoteža unutar same vlasti, ona je podeljena na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku. 

Narodna skupština

Kao najviše predstavničko telo, zakonodavnu vlast u Srbiji čini Narodna skupština. Ona je jednodomo telo koje čini 250 narodnih poslanika izabranih na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, na mandat od četiri godine. Novi saziv Narodne skupštine počinje konstitutivnom sednicom koju saziva predsednik prethodnog saziva, a predsedava mu najstariji poslanik. Na konstitutivnoj sednici se verifikuju mandati poslanika, formiraju poslaničke grupe i skupštinski odbori i iz redova narodnih poslanika bira predsednik Narodne skupštine.

Odbori su radna tela čiji članovi su sami poslanici, a formiraju se sa zadatkom da olakšaju razmatranje predloga zakona i amandmana na te predloge.

Funkcije Skupštine

Kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, Narodna skupština donosi i menja ustav, donosi zakone, budžet, završni račun, plan razvoja, prostorni plan, odlučuje o promenama granica Republike Srbije, raspisuje referendum, potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza potvrđivanja, odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje, nadzire rad službi bezbednosti, usvaja strategiju odbrane, daje amnestiju za krivična dela. 

U ostvarivanju predstavničke funkcije Narodna skupština, odnosno narodni poslanici  održavaju sastanke sa građanima u Narodnoj skupštini i razmatraju njihove predloge. 

Skupština bira Vladu

Pored zakonodavne i predstavničke, narodna skupština vrši i izbornu i kontrolnu funkciju. 

U ostvarivanju izborne funkcije Narodna skupština bira Vladu, bira sudije Ustavnog suda i odučuje o njihovom razrešavanju, članove Visokog članova sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i Savet guvernera, bira i razrešava Zaštitnika građana. 

Formiranje Vlade kao jedne od glava dvoglave izvršne vlasti, započinje predlogom mandatara za sastav Vlade koji, na osnivu mišljenja parlamentarne većine, daje predsednik Republike. Zarad sprovođenja akata Narodne skupštine, Vlada raspolaže izvršnim ovlašćenjima. Ali osim toga, ona je najčešći predlagač zakona i ima prvenstvo davanja mišljenja o zakonodavnoj inicijativi nekog drugog predlagača.

Nadzor

Prilikom ostvarivanja kontrolne funkcije, Narodna skupština vrši nadzor nad radom Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara. U tom cilju, kao instrumenti kontrole, na rasapolaganju su joj poslanička pitanja, interpelacije, glasanje o poverenju Vladi. Odluka o razrešenju Vlade ili nekog njenog člana usvojena je ako za nju glasa većina ukupnog broja narodnih poslanika.  Pored toga, Narodna skupština vrši nadzor nad službama bezbednosti, guvernera Narodne banke, Zaštitnika građana. 

Upravo nas 3. aprila očekuju vanredni parlamentarni izbori, odnosno izbori za poslanike Narodne skupštine, kada ćemo između osamnaest izbornih lista imati prilike da biramo ko će upravljati državom naredne četiri godine. 

Mi biramo ko odlučuje!