Redovni predsednički i beogradski izbori, uz vanredne parlamentarne, u našoj zemlji održavaju se 3. aprila. U susret danu kada ćemo izaći i glasati za opcije koje podržavamo, nije loše podsetiti se kako funkcioniše izborni sistem u Srbiji.
Beogradski izbori
Odbornici Skupštine grada Beograda biraju se na izborima od strane građana svake četvrte godine. Sve lokalne, pa time i beogradske izbore, raspisuje predsednik Narodne skupštine, a izborne liste mogu podneti političke partije, koalicije ili grupe građana. Izborna lista mora da sadrži najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira i bar 40% manje zastupljenog pola. Za kandidovanje liste neophodno je da je svojim potpisima podrži 3000 birača.
Izborni sistem koji se primenjuje odlikuju jedna izborna jedinica u kojoj se raspodeljuje svih 110 odborničkih mandata, izborni prag od 3% osvojenih glasova potrebnih kandidovanoj listi kako bi učestvovala u raspodeli mandata, i primena D’Ontove formule, odnosno sistema najvećeg količnika, za raspodelu mandata.
Gradonačelnik Beograda ne bira se neposredno na izborima već iz redova gradskih odbornika. Lista koja osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi. Uobičajeno je da nosilac izborne liste za Beograd figurira i kao kandidat za gradonačelnika.
Gradska izborna komisija je do sada proglasila osam izbornih lista.
Predsednički izbori
Predsednik Srbije se bira direktno od strane građana na mandat od pet godina. Kao i lokalne, i predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine. Za predsednika se mogu kandidovati svi punoletni, poslovno spososbni građani i građanke. Da bi se neko kandidovao za predsednika Srbije mora da sakupi najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača koji podržavaju tu kandidaturu. Kandidate za predsednika mogu da predlažu političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, održava se drugi krug izbora u kome učestvuju dva kandita koja su u prvom krugu osvojila najviše glasova.
Parlamentarni izbori
Narodni poslanici se u Republici Srbiji se, kao i odbonici gradske skupštine, biraju u jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
Stranke, koalicije ili grupe građana koje žele da učestvuju na parlamentarnim izborima i kandidati na izborima za predsednika Republike imaju rok najkasnije do 13.marta da podnesu listu, odnosno kandidaturu Republičkoj izbornoj komisiji.
Komisija najkasnije do 18. marta treba da utvrdi i objavi zbirnu izbornu listu u Službenom glasniku Republike Srbije, do kada treba da se donese i rešenje o zaključenju biračkog spiska i utvrdi ukupan broj birača. Na parlamentarnim i predsedničkim izborima pravo glasa ima
Republička izborna komisija je do sada proglasila 15 izbornih lista za parlamentarne izbore.
Svoje biračko pravo možemo ostvariti 3. aprila od otvaranja biračkih mesta u 7h do njihovog zatvaranja u 20h.